Geografski prostor koji nas interesuje ovde odnosi se na srednji deo porečja Dunava, koji se prostire od okoline Bratislave do Gvozdene kapije Balkana. Poznato je da je na ovom delu reka šira i mirnija, većim delom veoma pogodna za plovidbu. Konkretno, deo Dunava na koji se sada fokusiram predstavlja granicu između dve države – Hrvatske i Srbije. Dunav je deo i granice Srbije i Rumunije. Međutim, koliko god su narodi u Srbiji i Hrvatskoj kulturno bliži i koliko god su dugo imali zajedničku istoriju i politiku, jabuka razdora se desila baš tu, a ne između Srbije i Rumunije. Kako je pitanje razgraničenja naroda bilo aktuelno tokom Jugoslavije, ono se nastavlja danas i budi nam nesigurnost i u ono što mislimo da znamo - Gde je granica između Hrvatske i Srbije? Slika1. Dunav između Hrvatske i Srbije.
Vojvodina je poznata po svojoj raznolikosti. Tu se nisu pomerale samo granice, već i narodi, među kojima su bili ili su i dalje nastanjeni Vlasi, Rašani, Bugari, Mađari, Nemci, Hrvati, Italijani, Grci, Romi, Slovaci, Rusini...Dalje, period Jugoslavije primer je zajedništva različitih naroda. Pak, i onda kada su narodi poput Srba i Hrvata imali jednog lidera i zajednički utvrđen sistem, i onda kada su željeni prostori bili u okviru jedne zemlje desio se raskol. Da još manje bude jasno, to nije bilo tako izrazito kod naroda koji su bili kulturno daleki, koliko bliži. Prisilno iseljavanje već je bilo poznato i malo pre nego što se konstituisala Federativna Narodna Republika Jugoslavija, ali niko nije znao da će do toga doći i krajem istog veka samo sa izmenjenim akterima. Ratovi devedesetih i dalje nemaju jedinstvenu istorijsku perspektivu. Mada, ono u šta bi trebalo da smo sigurni su granice priznatih zemalja. Znamo da više od polovine granice Srbije i Hrvatske čini Dunav. Ono što ne znamo je gde se povlači granica unutar reke u slučaju Vukovarske ade.
Vukovarska ada je peščano ostrvo koje se vidi samo preko leta i tada je mesto na koje dolaze ljudi radi odmaranja, plivanja i drugih rekreativnih aktivnosti. Zovu je i Mala ada ili Šarengradska ada. Ono zbog čega je predmet spora tiče se njene (ne)pripadnosti. Naime, najbliže opštine ovoj adi su Vukovar sa hrvatske strane i Bač sa srpske strane.
Beograda danas su u funkciji Luka Bačka Palanka i Luka Vukovar. Bačka Palanka je malo mesto, ali je dobro povezana sa važnim tačkama poput Beograda, Novog Sada, Zagreba i Osijeka. U Baču, tačnije, u selu opštine Bač koje se zove Plavna obala Dunava služi više za odmaranje i tu su ljudi iz različitih krajeva sagradili sojenice. S druge strane, Vukovar je bio jedna od većih srednjeevropskih luka. Tokom ratova devedesetih godina ona je uništena. U ratu su vojne jedinice koristile severnije prelaze ili su prelazile most koji spaja Bačku Palanku i Ilok. Kada je došlo do eskalacije sukoba 1991. godine Vukovarska ada je zatvorena. Tako je ostalo sve do 2006. godine kada opštine Vukovar i Bač postižu usmeni dogovor kojim se omogućava korišćenje ade, ali se ne određuje njena pripadnost nijednoj od zemalja.
Kada uporedimo popise stanovništva iz 1991, 2001/2002. i 2011. godine zaključujemo da i u Vukovaru i u Baču postepeno dolazi do smanjenja ukupnog broja stanovnika, kao i broja stanovnika koji se izjašanjavaju bilo kao Hrvati bilo kao Srbi. Ne može se govoriti o nekom drastičnom povećanju razlike između udela naroda koji su tako registrovani, tj. etnička pripadnost ostaje približno podjedanko procentualno raspoređena kod popisanog stanovništva. Naravno, kratkim pretragama na internetu uočavaju se različiti narativi. Dok je u Vukovaru pitanje korišćenja ćirilice osetljiva tema, u Srbiji se nude drugačiji podaci o udelu srpskog naroda na vukovarskoj teritoriji. U Baču takvih situacija nema zbog nižeg udela hrvatskog stanovništva i formalne prihvaćenosti korišćenja oba pisma. Situacija na nacionalnom nivou je drugačija i sporovi uvek postoje. Iako su ove dve opštine postigle sporazum stanovnici obe zemlje imaju brojne prigovore. Oni se zapravo odnose na određivanje pripadnosti Vukovarske ade. Tako, pojedini govore da je to teritorija Srbije s obzirom na blizinu (uz to je važno napomenuti da postoji mišljenje i da je Vukovar grad koji treba da se “vrati” Srbiji). Drugi ipak ističu da je ada administrativno povezana sa samim Vukovarom, te da je nesporno da treba pripadati hrvatskoj državi.
Nažalost, ovim putem ne mogu ponuditi nikakvo rešenje. Smatram da je bitno govoriti o onom što se smatra spornim, ali ne da je to sporno samo po sebi, već u društvenom i u istorijsko-političkom kontekstu. Ukoliko imate priliku da pričate sa nekim ko je odrastao u Jugoslaviji, verujem da ćete često čuti lepe priče, do određenog perioda. Te priče odselile su se po Evropi i dalje. Raznovrsna imena i prezimena, građevine, odmarališta, plaže, muzika, predstave, moda, različiti arhitektonski stilovi koji su negovani tokom povesti. Pa ipak, izgleda da su i politike bile drugačije. Nije neobično da postoje netrpeljivosti čak i među Srbima sa leve i Srbima sa desne obale Dunava. Da li ove države mogu same da naprave kompromis ili je uvek tu Evropska unija koja mora da posreduje? Kao dobar primer međunarodne saradnje koji obuhvata kako Dunav, tako i obe zemlje Srbiju i Hrvatsku je Rezervat biosfere Mura-Drava-Dunav. Činjenica je da bez nekog kompromisa područja poput Vukovarske ade ostaju zapuštena, a potencijali neiskorišćeni. Kada se postave osnovni uslovi moguće je dalje napredovati na širem polju.
Dunav može da nas nauči mnogo tome. Kada je Dunav u pitanju, nemoguće je govoriti o jedinstvenom geografskom području, pa samim tim ni o kulturnoj celini. Ono o čemu možemo da govorimo je jedinstvena briga za ovu reku koja je važna prvenstveno zemljama kroz koje protiče, a onda i šire. A važni smo i mi njoj. Iako Dunav nema sposobnost prepoznavanja pisama, nošnje, simbola, njegova budućnost će zasigurno zavisiti od načina na koji raznolikosti to i ostanu. Od Dunava možemo mnogo da učimo. Kažu da je voda homogena, ali ovo nije obična voda. Reka je puna bogatstava kao što su biljke i životinje koje su zajedno tu, živeći po prirodnom zakonu, ne znajući u kojoj su zemlji, niti kada su prešli granicu.
Dunav ne poznaje granice.